Kompanija iz Emirata, Al Dahra, u Srbiju je došla sa namerom da uzgaja genetski modifikovanu hranu. Do sada su za te potrebe uzeli u zakup više od dva odsto srpske teritorije!

Skandal je utoliko veći što će GMO hranu koju ovde uzgajaju prodavati i na srpsko tržište, kao i na tržište zemalja sličnih Srbiji,

koje su nemoćne da se odupru ovom globalnom zlu. Šeik Bin Zajed očekuje ogromnu zaradu, a Srbiju očekuju masovna oboljenja. Da li je to bio smisao neskrivene ljubavi između njega i prvog potpredsenika Vlade Srbije?

Kompanija Al Dahra koja je u vlasništvu šeika iz Emirata, Muhameda Bin Zajeda Al Nahjana, inače kućnog prijatelja potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, u Srbiji će uzgajati genetski modifikovanu hranu (GMO). Srbija još nije na pravi način suočena sa ovim užasom koji preti masovnim umiranjima, deformacijama i istrebljenju čitavih generacija. Naime, od GMO hrane konzumenti lagano umiru.

Ako se ona u zamišljenom kapacitetu raširi po Srbiji, građani će još masovnije obolevati od raka. Jedina nada je hitna smena svih onih visokih državnih službenika koji su kompaniji Al Dahra praktično poklonili skoro dva odsto srpske teritorije, sa ciljem da proizvodi otrov. Takođe, blagotvorno bi bilo i hitno raskidanje svih ugovora sa Al Dahrom i hitna izmena Zakona o bezbednosti hrane, čime bi prisustvo GMO bilo potpuno zabranjeno.

Ovakav scenario za sada je teško ostvariv pošto aktivni birači masovno podržavaju stranku koja sprovodi program svetskog GMO lobija. Čak i kada bi podrška SNS-u bila uskraćena sve druge velike stanke, poput DS proteklih godina su aktivno radile na trovanju naroda.

Novih, poštenih, a jakih stranaka nema na vidiku, tako je medijska kritika poslednje oružje za koje goloruki narod može da se uhvati kada je u pitanju borba protiv Al Dahre i drugih kompanija koje planiraju da profit stiču trovanjem naroda.

Kada se prouče ugovori kojima je Al Dahri zemlja srpskih poljoprivrednih kombinata prodavana, ili davana u zakup, u Srbiji postaje jasno da se tu išlo ispod svake razumne cene. Može se pretpostaviti da su odgovorni za ovaj posao bili ucenjeni od strane mentora sa zapada koji su im odobrili da dođu na vlast. Ipak postavlja se pitanje: kakvi su to ljudi kada su spremni da narod u koji spadaju njihova deca i bliski rođaci truju GMO hranom za koju je dokazano da izaziva rak?

Potpredsednik vlade Vučić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i Mlađan Dinkić zadužen za kooperaciju sa Arapima, dobro znaju da se Al Dahra uveliko bavi uzgojem GMO kultura u Namibiji, pored velike brane po imenu Nuate Dam odmah pored tamošnjeg veštačkog jezera.

Službenici Al Dahre i ne kriju da se bave genetskim uzgojem i inženjeringom, pa je ove podatke moguće proveriti i na njihovom sajtu www.aldahra.com.

Nedavna dešavanja su pokazala da su ljudi iz bogatih porodica arapskih šeika beskrupulozni i da su bez ikakve griže savesti kupovali od albanske mafije organe koje su ovi vadili kidnapovanim Srbima. Organi jesu bili skupi, ali ni šeici nisu siromašni. Dokazi za ovu priču se lako mogu pronaći pretragom interneta gde u jednom od članaka o trgovini organima, autor citira šeika koji kaže: “Zar ste morali da mi presadite baš srpsko srce?”

Istorija Vučićevih odnosa sa arapskim šeicima

Kada se ljudi bez savesti dohvate poslova u kojima je profit velik postavlja se opravdano pitanje, koliko će njima biti bitno ako neko u Srbiji oboli od raka zbog semena koje su na nekada našoj zemlji zasejali. Da li će šeicima, Vučićevim prijateljima, možda biti žao ako neko smrtno oboli zbog kontakta sa otrovnim hemikalijama kojima će zaprašivati useve u Srbiji? Sigurno neće, jer im nije bilo žao ni arapske dece u Iraku, kada su cenu nafte držali toliko niskom da Irak nije mogao od prodaje energenta da zaradi dovoljno za ratu spoljnog duga.

Na konferencijama Arapske lige, Sadam Husein je molio te iste šeike da smanje proizvodnju, kako bi cena skočila i kako bi Iračka deca prestala da umiru od gladi. Nisu ih interesovala deca u Iraku, jer su njihovi životi stajali na putu njihovog profita.

Sve ovo dobro zna i Aleksandar Vučić, koji je zajedno sa svojim tadašnjim šefom Vojislavom Šešeljom još devedesetih godina uspostavio prijateljske odnose između Srpske radikalne stranke i BAS partije Sadama Huseina. Tada je radikalski časopis “Velika Srbija” u nekoliko brojeva odštampan dvojezično, na srpskom i arapskom. “Velika Srbija” je bila puna prijateljskih slika na kojima su bili Šešelj i Sadam. Za izgled časopisa starao se lično radikalski čovek zadužen za informisanje, Aleksandar Vučić.

Ni Vučić nije preterano osećajan kada su deca u pitanju o čemu govori i poslednja afera kada su se deca masovno otrovala hranom u beogradskim školama. Za ne sprečavanje trovanja deo odgovornost definitivno pada na ministarstvo poljoprivrede, koje vodi njegova stranka odnosno ministar Dragan Glamočić. Umesto da pritisne Glamočića da smeni odgovorne, Vučić dozvoljava da se priča oko trovanja dece gurne pod tepih i zaboravi. Mogao je potpredsednik Vlade da iskoristi aferu i da pritisne koalicione partnere iz SPS. Oni drže “pod kontrolom” ministarstvo zdravlja i ministarstvo prosvete, tačnije resorne ministre, Slavicu Đukić Dejanović i Tomislava Jovanovića.

Vučić ih nije čak ni javno podsetio da su oni i njihovi službenici javno obećali da će krivci biti pronađeni. Mogao je da to iskoristi kao argument protiv SPS u kampanji na Voždovcu. Nije, baš ga briga. I nije mogao da kaže da ne zna o čemu se radi.

Preko dve stotine dece otrovano je samo u školi “Branko Radičević” u novobeogradskom Bloku 45. To je osnovna škola u koju je išao i Aleksandar Vučić, još u vreme kada se polagala pionirska zakletva. Neki od roditelja dece ga lično poznaju. Vršnjaci su, zajedno su nosili crvene marame. Pokušavali su da dođu do njega i očekivali su da će on kao samoproklamovani borac protiv kriminala i korupcije nešto uraditi. Ali, njemu nije palo na pamet da poseti školu u kojoj je nekada provodio velike odmore.

U ranije objavljenim tekstovima o dolasku kompanije Al Dahra u Srbiju, ističe se da su kupili i uzeli u zakup zemlju od gazdinstva “7. Juli” iz Surčina, geografski se zemlja prostire od Vučićevog rodnog Bloka 45 do obrenovačke termoelektrane. Gazdinstvo ima i svoju poljoprivrednu avijaciju, kojom će Al Dahra verovatno zaprašivati ono što zaseju. Pesticidi koje Arapi bace vetar će nositi na sportske terene Bloka 45, gde deca igraju fudbal i košarku.

Na tim terenima i on je nekada igrao košarku, ali sad kada Arapi bud trovali novobeogradska naselja i sremska sela koja se dodiruju sa zemljištem koje im je prodato on neće biti tamo. Šta mogu da očekuju roditelji da će se desiti sa njihovom decom posle što ih Šeici zapraše najbolje govori slučaj male Kamile Veron. Ona je rođena i živi u blizini Monsantovih useva u argentinskoj provinciji “Kako”. Devojčica zbog hemije koju Monsanto baca na GMO biljke, ima višestruke smetnje u radu više organa, a na fotografiji su vidljivi i spoljni deformiteti na njenom telu.

Prema navodima portala www.boston.com u provinciji “Kako” u Argentini, u deceniji nakon dolaska genetski modifikovanih useva i biotehnoloških kompanija učetvorostručen je broj urođenih mana kod novorođenčadi.

Ko normalan posle takvih vesti može da dovede u svoju zemlju kompaniju koja se bavi GMO proizvodnjom i da im proda plac odmah pored naselja u kome je odrastao?

Pošteno govoreći, ministar Glamočić je najavio da planira da izmeni zakon tako da u Srbiji bude zabranjena proizvodnja, a dozvoljen uvoz GMO. Ipak u pitanju je čovek koji je javnosti poznat kao osoba koja mišljenje može da promeni od danas do sutra. Svakom je jasno da će se Glamočić teško suprotstaviti planovima Vučićevih prijatelja.

Pljačka donacija i “Protokol smrti”

Genetski modifikovana hrana nije i jedini problem koji su naprednjaci zatekli, a ne rešavaju ga. U više brojeva Tabloid je upozoravao javnost da je u Srbiji dozvoljeno u hranu stavljati najrazličitije oblike kancerogenih aditiva, kocidiostatika, dok se u praksi u piletini koju nam prodaju u supermarketima nalaze i ogromne količine hormona i antibiotika.

Najgori kvalitet mesa prodaju nam slovenačka Perutnina Ptuj i domaći proizvođač Petar Matijević. Prema rečima doktora veterine Miodraga Stojšića, ovu situaciju bilo bi moguće promeniti izmenom zakona i smenom onih koji su napravili ovako divlje pravilnike.

- Pravilnik smrti, kao ste ga vi u Tabloidu nazvali, i dalje je na snazi. Službenici ministarstva protiv kojih je policija do kraja dovela istrage i predmete predala tužilaštvu i dalje na funkcijama umesto u zatvoru, kaže Stojšić. On ističe da je po tom pitanju “definitivno nešto trulo u državi Danskoj”.

Istražujući ko stopira istrage i utiče na članove Srpske vlade da odgovorni za pravilnike kojima je hranu dozvoljeno stavljati pileće i goveđe mašinski otkošeno meso, a koje je u EU zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke, saznali smo da osumnjičeni iz ministarstva poljoprivrede imaju podršku srpskih tajkuna i korumpiranih službenika EU.

Pravilnici su kako smo otkrili sastavljani posle petog oktobra u dogovoru sa onima koji su pljačkali zemlju u vreme sankcija, a posle petog oktobra su novac uložili u proizvodnju hrane. Ovakvi nehumani, ali visoko profitabilni pravilnici potom su privukli prehrambenu mafiju iz regiona. Odmah su se uključili u visoko profitabilno trovanje građana Srbije.

Delovalo je da će nakon smene Gorana Kneževića sa mesta ministra poljoprivrede biti smenjen i deo službenika odgovornih za Protokol smrti. Mafija kojoj su službenici ministarstva pružali usluge molila je proteklih meseci Vučića i Glamočića da ih ne diraju. U jednom trenutku, Vučić je čak pomislio da bi mogli da budu smenjeni barem oni odgovorni za aferu sa aflatoksinom. Cele protekle nedelje Šuškalo se da će Glamočić tim povodom smeniti Slobodana Šibalića. Nije smenjen.

Ispostavilo se da čak i pojedini službenici EU, u pitanju su službenici Evropske Komisije iz oblasti poljoprivrede kontaktiraju našu Vladu i lobiraju da ova klika ne bude smenjena. Prema informacijama sa kojima Tabloid raspolaže i ti službenici EU, dobijali su procenat od pronevera novca koji je u Srbiju stizao kao donacija EU.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije od EU je dobilo donacije u opremi vrednoj između 15 i 25 miliona evra. Bilo je donacija u i novcu. Kako gotovo nijedan projekat za koji je dat novac ili oprema ne funkcionišu nekoliko službenika EU, koji inače nisu zaduženi za Srbiju se nedavno raspitivalo u našoj Vladi šta se desilo. Ispostavilo se i da je u proneveru opreme koja je donirana za nacionalnu laboratoriju uključen i aktuelni ministar poljoprivrede. Nedavno interesovanje službenika EU, za pronevere donacija moglo bi da pomogne i da domaći prestupnici završe iza rešetaka.

U trenutku kada Evropljani koji su učestvovali u proneveri opreme budu privedeni pravdi ovdašnji kriminalci ostali bi “bez leđa” u EU.

Nedavna budžetska kontrola u ministarstvu poljoprivrede, otkrila je da ni novcem iz Srpskog budžeta nije raspolagano domaćinski i da su službenici ministarstva učestvovali u prevarama. Upoređivanjem knjigovodstvenog stanja onih kojima je ministarstvo po osnovu broja stočnih grla davalo novac i onoga što je ministarstvo uplaćivao, ispostavilo se da je u nekoliko slučajeva davano više novca nego što ima grla stoke.

Dešavalo se, na primer, da farmama koje imaju 100 grla “greškom” donacija bude uplaćena za hiljadu grla! Uglavnom se greškom dodavala jedna nula. Ipak ni zbog ovoga do danas niko nije odgovarao.

Da u ministarstvu nisu baš sigurni šta rade i kako da rade govori i činjenica da je firma Koteks, koja je nedavno bankrotirala, dobila dozvole za izvoz iz objekata u kojima nisu kraju priveli ni sve građevinske radove. Ove dozvole je navodno potpisala inspektorka Branka Stošić, mada je potpis ne čitak, pa će ti navodi tek biti proveravani.

Prijatelj albanske vlade u Prištini

Šeik iz Emirata, Muhamed Zajed Al Nahjan, veliki je prijatelj i donator samoproglašene albanske vlade Kosova. Početkom 2013. godine, sa njim se sastala i predsednica ove nazovi države, Atifete Jahjaga. Ne treba zaboraviti ni to da su Emirati među prvima priznali vladu albanskog Kosovaa, a podržavali su finansijski i hrabrili terorističku organizaciju OVK tokom devedesetih godina (dok je OVK bio na spisku terorističkih organizacija u Americi!”).

Naravno, šeici su odmah uložili novac u ovu srpsku pokrajinu koju su albanski pobunjenici uz pomoć SAD nasilno otcepili od Srbije 1999. godine. Ali, njihova ulaganja su takođe otišla u zagađivanje poljoprivrede. Ni albanski narod na Kosovu ne očekuje ništa dobro od šeika. I tamo je dobro kriminalcima na vlasti.

Vuk Stanić

izvor: magazin-tabloid.com