Sve ovo vreme Vesna Vulović se borila i bori da u životu stane na noge. Penzionisana je 1991. i prima penziju od 30.000 dinara. Kada plati režije, gotovo joj da ne ostane ništa. Ali, Vesna se ne žali. Uživa u društvu svojih mačaka i, naravno, brojnih prijatelja.
Danas se navršava tačno 40 godina od dana kada je, tada 22 – godišnja Vesna Vulović, stjuardesa u JAT-ovom avionu, ponovo rođena. Tog dana, 26.januara 1972. godine desilo se planetarno čudo. Na visini od 10.000 metara, iznad grada Srpska Kamenica (tadašnja Čehoslovačka), eksplodirala je podmetnuta bomba u avionu koji je letio na liniji Kopenhagen – Zagreb. U avionu je bilo 29 ljudi i niko, osim nje, nije preživeo.
Posle eksplozije bombe avion se srušio sa te visine, a Vesna se zadesila u prepolovljenom trupu aviona i zajedno sa njim je padala na zemlju. Ušla je u Ginisove rekorde u rubrici „kako preživeti nemoguće“ kao osoba koja je preživela pad sa te visine bez padobrana.
Vesna Vulović je danas penzionerka. Živi u svom skromnom stanu u Beogradu. Po ko zna koji put vrti film dug četiri decenije, i sa uzdahom kaže:
- Tek osam meseci sam radila kao stjuardesa. Bila sam srećna, jer nikada do tada nisam videla Kopenhagen.
Sada joj se čini da je tog dana u hotelu u Kopenhagenu sve mirisalo na nesreću. Od posade aviona, pilota Ludviga Razdriha, stjuarda Galeta Dimitrijevića i stjuardese Bobane Gavranović bila je odvojena dugačkim hodnikom. Svako je imao svoju sobu. Kolega Dimitrijević je dan pred povratak kupovao svojoj supruzi bundu i poveo Vesnu da je proba.
- Pamtim doručak sa Ratkom Mihićem, koji je non-stop pričao o svom sinu i kćerki, kao da niko drugi nema decu. Kao da je osećao da ih više neće videti.
Za ove četiri decenije način na koji je jedina od 29 ljudi u avionu ostala živa, prepričavan je bezbroj puta. Miroslav Ilić joj je otpevao pesmu „Vesna stjuardesa“.
Od posledica pada imala je frakturu lobanje, obe slomljene noge, tri slomljena pršljena i kao posledicu privremenu paralizu od struka nadole. Prohodala je posle nekoliko uzastopnih operacija, za nekoliko meseci.
- Sve to bilo je jako bolno. Ali ja sam verovala da ću ustati. Samo sam čekala kada će doktor doći i reći: „E, hajde ti sad ideš - kaže Vulovićeva.
Sve ovo vreme Vesna Vulović se borila i bori da u životu stane na noge. Penzionisana je 1991. i prima penziju od 30.000 dinara. Kada plati režije, gotovo joj da ne ostane ništa. Ali, Vesna se ne žali. Uživa u društvu svojih mačaka i, naravno, brojnih prijatelja.
Ona veruje da je spasio Sveti Sava. Od njegove ikone se ne odvaja i svakog 27. januara Svetog Savu slavi kao svoga spasitelja.
Autor: Novosti,Foto: Marina Lopičić
