Препознајем се по стилу, истим реченичким склоповима, коришћењу истих поштапалица које користим кад потписујем своје текствое, док то исто срећем у својим ауто- полемичним текстовима у којима под другим именом пишем о себи!
Посебан поремећај доживљавања сопственог „ЈА“ на овакав начин, јавља се претежно код схизофрених особа које често доживе дисоцијативни, односно хистерични поремећај, после чега двострука личност заврши са саживљавањем са другом, дакле удвојеном личношћу коју често у самообмани не препознајем као такву, већ је убеђен да се ради о другој личности, а то највише долази до изражаја кад читам сопствене хвалоспеве које је, као удвојена личност, пишем о самоме себи!
Као уредник Истине, Србослова и Словословља, често сам имао прилике да се сретнем тим који су, вређајући интелигенцију ( мене ЈА и мене ТИ) , покушавали да ме преваре подмећући ми своје хвалоспеве о себи под другим именом. Додуше, понекад сам знао и да објавим панегирику своје удвојене личности, али само са напоменом аутору у приватном писму да знам о чему се ради и да то више не чини/м, после чега се, разуме се, моја друга личност смртно увредила и настављајући на другим местима да чини оно што јој код мене ЈА није успело!
Ово психијатријско зло први пут се помиње у књизи „Расцеп личности“ америчког психијатра Мортона Принса коју је објавио 1905. године, што је прошло скоро незапажено, али после 50 година психијатри Х. Тигпен и Х. Чекли објављују 1957. године чувени есеј „Три лица једне Еве“. Од тада психијатрија почиње интезивније да се бави овом врстом лудила.
Данашња психијатрија узроке поремећаја двоструке личности налази најчешће у трауматичним злостављањима у детињству, најчешће сексуалним која су условила двострукост личности и то дисоцирање постаје метода самозаштите од емоционалних претњи. Каснијим одрастањем и развојем личности ова двострукост личности се користи да би се задовољио болестан его на афирмативном плану у недостатку одговарајућег вредносног система са стране који би ревалоризовао његово/моје ,достигнуће у датом животном периоду.
Такве особе су изгубиле свест о реалном животу, панашају се као да су омамљени, вртe се у круг сопсtвених заблуда, развијаћи опасан психијатријски поремећај!
Напомена: Чланак је без икакве исправке, одузимања или додавања било које речи преузет са портала:
https://serb1389.wordpress.com/2016/04/13/%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82/
