Prof. dr Kaplan Burović i Radovan B. Milić u Slovenskim Konjicama 2012 godine

Napustio se nas je naš brat i učitelj, Vitez Kaplan Burović
   Vest o odlasku Viteza, velikana književne i naučno istorijske istraživačke scene me je ovog jutra totalno ražalostila.

  Prof. dr Kaplan Burović, najpoznatiji svetski Albanolog  je bio moj iskreni prijatelj i učitelj. U njemu sam imao svaki vid podrške. I ne samo ja! Na njegove savete sam se smeo osloniti i u njih pouzdati, bez bilo kakve prethodne provere. Bio je jedan jedini, ČOVEK, od reči i dela. Kaplan je svojim životom i delima zadužio ovaj svet, a da li se svet odužio njemu, posebno Srbija, Crna Gora, Makedonija i Albanija?  Njegovo ime i njegova dela će večno, za nauk, sijati u istorijskoj tmini koju je on tako uspešno osvetljavao. Ako sam JA lično, za utehu, bar na trenutak, uspeo da mu izrazim zahvalnost i da mu se odužim za sve što je Vitez Kaplan učinio za nas, njegove sledbenike, onda je to moja knjiga Svetski rat protiv jednog čoveka – akademik Burović disident br. 1
   Neka ti je laka ulcinjska zemlja u kojoj ćeš večno u miru počivati dragi moj brate Kaplane, a tvojoj porodici najiskrenije saučešće!

Tvoj učenik i sledbenik
Radovan B. Milić

KO JE AKADEMIK BUROVIĆ?
(Iz knjige Svetski rat protiv jednog čoveka – akademik Burović disident br. 1)

          Akademik prof. dr Kaplan Burović rođen je 1934. godine u Ulcinju (Crna Gora), u jednoj od najstarijih i najplemenitijih porodica grada, inače poreklom iz Perasta (Boka Kotorska), koja je dala i Boki i Ulcinju i celom svetu značajne ljude, generale, admirale, gradonačelnike, pa i pesnike, naučnike, preko svega i dobrotvore svetskog glasa. Tu je završio sedmogodišnju školu, a višu gimnaziju u Beogradu. Diplomirao je u Skoplju, na Albanologiji, i - po drugi put - u Tirani, na Fakultetu albanskog jezika i književnosti.
Počeo je da radi kao glavni i odgovorni urednik beogradskog lista ISKRA, zatim kao dopisnik mnogih organa štampe, među koje spominjemo: cetinjski časopis SUSRETI, podgorički OMLADINSKI LIST, zagrebački POLET, skopski listovi TRUDBENIK, FLAKA E VLLAZNIMIT (Plamen bratstva), prištinski časopis JETA E RE (Novi život), list JEDINSTVO, a u poslednje vreme: beogradski list TABLOID i I-N SERBSKE, srpske elektronske novine ISTINA (Beč), sajtovi KORENI, GLAS DIJASPORE, francuska revija LETTRE INTERNATIONALE, engleska revija THE VOICE OF TRUTH, crnogorska revija SRPSKI GLAS BOKE, pa i SVETIGORA, makedonski listovi VEST i BITOLSKI VESNIK, kao i albanski organi štampe REPUBLIKA (Ljubljana), DITA (Skoplje), DRITA i ARS (Tirana). On je poznat i kao osnivač revije YLBERI (Duga) i godišnjaka ULCINJ. Jedno je vreme radio i kao profesor jezika i književnosti u Tetovu (Makedonija), zatim u Ljušnje (Albanija). Veći deo života proveo je po zatvorima kao disidentni književnik, kažnjen za agitaciju i neprijateljsku propagandu: u Jugoslaviji 2 godine (+ razorena porodica!), a u Albaniji 43 godine (+ masakrirana deca!). Tamo se obreo posle jugoslovenskog zatvora, kao politički emigrant. Albanci Envera Hodže su ga odrali 10 puta na živo u doslovnom smislu reči, tražeći od njega da porekne jugoslovensku (srpsko-crnogorsku) nacionalnost i državljanstvo, pa i njegova duštveno-politička ubeđenja; razorili mu drugu porodicu, masakrirali kćerku Dušanku i uhapsili sina Dušana, kome isto tako razaraju porodicu. Ubili su mu i unuka u utrobi neveste sina. Ubili su mu i supruga najstarije sestre, pa i njenog sina. Njihova zločinačka ruka stiže i preko granice, u Crnoj Gori, gde mu ubijaju i oca, pa i muža druge sestre. Više puta su pokušali da i njega lično fizički likvidiraju.
Još u zatvorskim ćelijama slobodoljubivi Albanci su ga proglasili za Mandelu Albanije, pa i za svoju savest, za heroja i martira, za genija i rušioca lažnih idola, za prestavnika političke i ideološke diversije, za disidenta br. 1.
Po izlasku iz albanskog zatvora prebegao je u Švajcarsku, gde su ga proganjali i proganjaju Albanci svih zastava zato što je demaskirao i demaskira enverizam, veliko-albanski šovinizam i rasizam, naročito preko njegove privatne revije YLBERI i posebnim izdanjima.
Akademik Burović je poznat kao publicista, književnik i naučnik, balkanolog i albanolog. On je striktno naučnim argumentima dokazao da Albanci nisu na Balkanu ni autohtoni, niti sledbenici Ilira. Njegove albanološke teze su već usvojene od mnogih naučnih institucija, universiteta i akademija nauka. Universitet Njujorka ga proglasio za famous dissident and historian, a francuska medija za grand homme, qui a sacrifié sa vie pour la recherche. Makedonska akademija nauka i umetnosti uvela je njegove albanološke teze u svoju ENCIKLOPEDIJU MAKEDONIJE. Stalno se poziva na naučne skupove, simpozijume i kongrese, pa i na katedrama universiteta, gde je održao više predavanja iz oblasti albanologije. Neka njegova albanološka otkrića uveli su u svoje programe još 1969. godine neki od profesora Universiteta u Tirani, a mnogi su mladi albanski naučnici prihvatili i njegove albanološke teze.
Kao književnik počeo je da piše na svom maternjem srpskom jeziku i nastavio na svim jezicima sveta, koje je uspeo da savlada, počev od ruskog i francuskog, pa sve do latinskog, engleskog, italijanskog, makedonskog, albanskog, bugarskog i vlaškog. Jedno vreme Albanci su ga uveli i u svoj službeni program savremene književnosti za škole svih kategorija i universitete. Proglasili su ga i za POČASNOG ČLANA svoje Akademije nauka i umetnosti, ponudili su mu i položaj predsednika Akademije nauka Albanije, kao i kandidaturu za poslanika u Albanski parlamenat. U njegovom Ulcinju su mu ponudili položaj predsednika opštine, pa da mu i dobrovoljnim prilozima izgrade vilu na obali mora. Iako na ovom svetu nema ni kolibu (švajcaske mu vlasti daju koru hleba koliko da preživi!), sve je to odbio sa izjavom da politiku ostavlja drugima, pošto želi da se bavi samo književnim i naučnim stvaranjem.
I pored besomučne borbe koja se vodi protiv njega, sataniziranja i persekutiranja, i pored svih nastojanja da mu sabotiraju stvaranje, do sada je (pretežno privatno!) objavio preko 100 knjiga i sve ih razdao na poklon. Onima koji hoće da ih objave, poklanja autorsko pravo svojih dela, znači - ne traži im honorar. Albanska mafija, gde god joj dopadnu u ruke te knjige, spaljuje ih. Dana 1. jula 2009. spaljen mu je sred Tirane celokupni tiraž 4 najnovija izdanja. Albanski akademici su tražili od svojih vlasti da zabrane ulazak u Albaniji ne samo njegovim knjigama, već i njemu, dok su ga albanski ekstremni nacionalisti proglasili za personna non grata i van granica Albanije, pa su i od švajcarskih vlasti tražili da mu skinu status političkog emigranta i da ga oteraju. Nekoliko puta su izvršili na njega i atentate, pa i sred Ženeve, gde živi. Preko interneta opevali su mu i opelo, pa su – isto tako preko interneta – pozvali i svoje junake da pođu u Ženevu i da ga ubiju.
Aktuelno Akademik Burović je najpersekutirani stvaralac na svetu. Protiv njega se bore ništa manje već 5 država, koje ga zlostavljaju svakako, pa mu osporavaju i osnovna ljudska prava. Faktično protiv njega je proglašen svetski rat zato što se nepokoljeblivo bori za naučnu istinu i što umetnički ubedljivo razobličava izdaju stvari naprednog čovečanstva od strane lidera i klika tzv. socijalističkih država. Svojom poemom BOJANA (Dubrovnik 1952) on je disident Br. 1 Jugoslavije i Albanije, pa i Balkana, i Evrope, i čitavog sveta. Kao takav on ima posebne zasluge ne samo za crnogorsku književnost i književnost svih balkanskih naroda, već i za evropsku i svetsku.
Glavna su mu dela romani FANOLA, MORNAREVA UDOVICA, IZDAJA, novele TRAMUNDANA, MORNAREVA VERENICA, COVEK BEZ BOJE, zbirka pripovedaka ODJEK KORABA, zbirke pesama ZRACI NADE, MORSKI VALOVI, TRIJUMF NADE, zatim naučna izdanja ILIRI I ALBANCI, POREKLO ALBANACA, DARDANIJA i posebno njegova kapitalna dela KO SU ALBANCI?, BUROVIĆI, ISTORIJA ULCINJA i ENCIKLOPEDIJA ULCINJA. Kao publicista poznat je zamašnom studijom PRAVO LICE ISMAILA KADARE, objavljena do sada na albanskom, francuskom i srpsko-hrvatskom jeziku, a kojom je naučno demaskirao i raskrinkao glavnog trubadura, barda i slepog poklonika terora Envera Hodže.
Akademik Burović je unet u mnoge leksikone i enciklopedije. Imate ga u LEKSIKONU SRBI U SVETU Milene Milovanović, u LEKSIKONU CRNOGORSKE KULTURE Nikole Rackovića, u albanskom LEKSIKONU Odise Grila, u WIKIPEDIJI Srbije, u WIKIPEDIJI Albanije, pa i u WIKIPEDIJI sveta. Od 1965., kao savremeni književniki, On je i u Programu književnosti Ministarstva prosvete Albanije za škole svih kategorija i universiteta. Uveli su ga i u svim ISTORIJAMA albanske književnosti, ne samo stranci (nealbanaci), već i sami Albanaci (Reč je o privatnim izdanjima!). Preko medija su počeli predlozi da mu se dodeli i Nobelova nagrada.
Svojim životom, borbom za slobodu i demokratiju, kao i svojim publicističkim, naučnim i književim stvaranjem, akademik, prof. dr Kaplan Burović pripada svim balkanskim narodima, u tom okviru i slovenačkom. On je više puta posetio Sloveniju, a u Škofjoj Loki je boravio nedeljama. Godine 1953. borio se za Kopar i Izolu, pa je ove gradove Slovenije uveo i u jednoj njegovoj noveli, dok je mnoge pesme posvetio prirodnim lepotama Slovenije i slovenskog naroda, koji nikada nije shvatio i niti može da shvati drukčije već kao svoj. Od vremena on je stekao među Slovencima i velike prijatelje, o kojima piše u njegovoj autobiografiji posebnim poštovanjem.
Od posebne važnosti su njegove albanološke teze. Akademik Burović je sa akademskom akribijom dokazao da Albanci nisu autohtoni nigde na Balkanu, ni u samoj Albaniji, ponajmanje na Kosovu. Ne samo na Kosovu, već i u samoj Albaniji, Srbi su stigli vekovima pre Albanaca. On nam to dokazuje dokumentima iz vizantijske arhive, iz kojih vidimo da su Srbi osvojili grad Durhachium (današnji Durrës) još 548. godine n.e. U to vreme, po samopriznanju najvećeg albanskog albanologa, akademika, prof. dr Eqrema Çabeja, Albanci su bili na padinama planina Karpati i Beskidi, u Rumuniji. Isto tako Akademik Burović nam dokumentima, činjenicama i argumentima nedvosmisleno dokazuje da Albanci nemaju nikakve veze ni sa Ilirima, kamoli i sa Pelazgima. Ovime je on doprineo za pravilno rešenje problema Kosova i Metohije kao niko drugi. Upravo zato su ga Albanci satanizirali, persekutirali, proganjali i proganjaju ga, vršeći na njega i atentate jedan za drugim. Preko interneta oni su pozvali svoje junake da pođu u Ženevu, gde aktuelno živi, da ga ubiju. Preko interneta su mu spevali i opelo. Dana 1. jula 2009, u centru Tirane spalili su mu sav tiraž 4. najnovija izdanja i pokušali da ga ubiju. Ovi primeri su bez presedana u istoriji čovečanstva.
Vreme je da se napredno čovečanstvo digne na noge u odbrani života i stvaranja akademika, prof. dr Kaplana Burovića, koji je tako mnogo dorineo za sve narode sveta u borbi za slobodu i demokratiju, u borbi protiv socijal-fašizma (staljinizma), u borbi za detitoizaciju Jugoslavije, za de-enverizaciju, dešovinistizaciju i derasizaciju Albanije.

»On je sin Balkana, Evrope i celog sveta.  Svojim publicističkim, književnim, a posebno naučnim radovima, preko svoje krvave borbe za najradikalniju demokratiju i slobodu, zadužio  je kao niko drugi, ne samo svoj narod, već i narod Albanije, narode Balkana, i narode Evrope i celog sveta«,- piše Svetlana Kapetanović,- koja mu je posvetila čitavu knjigu, a pod naslovom SATANIZIRANJE AKADEMIKA BUROVIĆA, objavljeno od IK “Balkan”, u Ulcinju, 2007.
Prezime Burović je čisto slovensko prezime, nastalo od bura = »vetar na Jadranskom moru«, čiju etimologiju je dokazao hercegovački istoričar Mustafa Busaldžić, 1937. godine, i koja je prihvaćena od svih. U knjizi dokumenata dr. Gligora Stanojevića, »Katastar iz 1704. godine«, nalazi se pismo Sabit-Mehmed paše Resulbegovića iz 17. veka, u kojem on,  Grofa Ivana Burovića, naziva rođakom.  Ovim je nedvosmisleno dokazano da su Resulbegovići Boke Kotorske, Trebinja i Ulcinja potomci muslimiziranog Miloša Burovića – sina pomenutog Jovana Burovića. (RESULBEGOVIĆI – Porodična istorija, objavljena 1994). Ovim dokazom odpadaju zlonamerne tvrdnje pojedinaca kako Kaplan Burović nije otkrio svoje poreklo, već se predstavlja onako kako želi i kako mu kada odgovara.
Usamljen, uspešno i istorijski hvale vredno, a dokazujući naučnu istinu o poreklu Albanaca, akademik Burović se suprotstavlja namerno-iskrivljenim gledištima i političkim odlukama velikih sila, koje bi, u svom zlu okovani, i istinu želeli da prekroje. Ali ne mogu, jer nisu kadri. Jedino čemu se nisu nadali, je da će nasuprot njihovim težnjama stajati samo jedan jedini,  kao od stene i čelika sazdani čovek. Potpuno sam, ali sa istinom, akademik Burović se bez straha odupire svetskom agresoru, jer je u životu previše platio, pa se ničega više i ne plaši, a sve zbog naučnih teza i istorijskih dokaza, kojima zadužuje čovečanstvo.
Zašto ovako počinjem?
Pa kako bih drugačije opisao borbu jednog čoveka i to Akademika, protiv koga se podigao čitav svetski poredak, ne bi li osporili neospornu istinu, a unapred svesni da su  rat sa njim izgubili i da će konačni pobednik biti on. Vodeće sile, u osporavanju istine, koju dokazuje Profesor Burović,  o poreklu Albanaca,  predstavljaju nosioci vlasti u pet država, a to su: Crna Gora, Srbija, Makedonija, Albanija i Švajcarska, zdušno  podstrekivane Amerikom i njenim vazalima.
Zar to nije  svetski  rat protiv  jednog čoveka?  U ime čega? Pa naravno, u ime Sotone, a protiv istine,  zbog cilja  i  namere osporavanja nobelovski vrednog i neuništivog dela akademika Burovića?  Postoji mogućnost i najverovatnije da je tako, da se tu radi o  nemoralnošću onih, kojima je ovaj dokazani istraživač porekla jednog naroda (albanskog), svojim naučnim radom otvorio oči, sa čim se oni ne slažu, jer im istina ne odgovara.  
Ko je on (misleći na Burovića), pitaju se planeri i rušioci planetarne istine (pri tom ne brojeći ljudske žrtve koje uz put prouzrokuju!) da se drznuo suprodstaviti  planovima i poremetiti nam desetinama godina kovane nacrte o uspostavljanju globalne vlasti, nas gospodara iz senke na jednoj, i celokupnog čovečanstva na drugoj strani planete?
Osporavajući faktori u liku aktuelne vlasti neće, ili ne smeju pred sobom ili drugima, priznati vrednosti akademiku Buroviću, zbog straha moćnika kojih se g. Burović odavno prestao plašiti. Tu je njegova jačina. On ih je porazio dokazima, a oni njega uništavaju pokvarenošću. Jedino šta  još nije uradio g. Burović, a mislim da nikada neće ni uraditi, je to da  ih porazi njihovim oružjem - bezobralukom, jer sadašnje, a i nadolazeće strukture vlasti, ne razumeju drugi jezik osim pokvarenosti. Na žalost, taj njihov jezik, i pored toga što govori 9. jezika: srpski, albanski, ruski, makedonski, italijanski, bugarski, francuski, turski i latinski, g. Burović ne poznaje niti, ga je ikada poznavao. Zbog toga je možda i osuđen na stradanje, a ja bih pre rekao na večni život.
Sve što se danas događa nama kao narodu na Balkanu i posledično g. Buroviću, kao našem zaštitiniku i učitelju, u istoriji je već  poznato i to se već dešavalo i narodu, a i istaknutim ličnostima poput njega. Pitanje je samo koliko su ti narodi, istih ovih država, za koje je Profesor dao u svome životu sve što se moglo dati, pa i više, sposobni da to razumeju? (Ondašnja, a i današnja, i srpska, crnogorska i albanska vlast ne priznaje da je njihovom osionošću dovedeno do  stradanja Milutina (Srba), isto kao i Avdija (Albanaca), i Vukašina (Crnogoraca).
Sa teroristima (Josipom Brozom, Bilom Klintonom, Toni Blerom, Havijerom Solanom, Džordžom Bušom i ostalima)  sklapaju neverovatno štetne paktove po svoje države i teritorije, a naročito po narod, radeći sve suprotno od naučno dokazanih činjenica Profesora Burovića.
Da su svi zajedno, Srbi, Crnogorci i Albanci, poslušali glas razuma i pameti, glas g. Burovića, do zadnjeg rata nikada ne bi došlo. Mnoge majke, supruge, sestre i ćerke ne bi danas  na sebi nosile crninu, a u duši tugu za najdražima. Obe strane su imale, a imaju i danas razumne ljude - akademike i istoričare, ali isto tako imaju i političare, koji su daleko od istine, i koji, zbog svojih ličnih i prolaznih pozicija, uspevaju posvađati i dva oka u glavi, a nekmoli dva naroda. Nasuprot učinku Akademika Burovića, i njihov učinak se i piše i pamti. Nečija pokolenja će se stideti svojih predaka, a narod će pamtiti i dela i nedela, isto kao što će priznati da je nagovoren na uzaludna krvoprolića.
Da je ova tvrdnja istinita, najbolje se može uočiti u ispovesti Albanca, koji je svoja razmišljanja »posle svega«, izneo kroz izkaz, dat  časopisu VESTI, ne želeći da se predstavi svojim imenom.

»Nemam posla, a nemam ni zdravlja. Bio sam vojnik OVPMB (Oslobodilačke vojske za Preševo, Bujanovac i Medveđe). Sad smo ostavljeni sami sebi, da se snalazimo kako znamo i umemo. A nismo znali šta ćemo sa sobom ni pre rata, pa ni sada. Niko od naših političara, koji su nas vodili u rat sa srpskom vojskom i policijom, nije ustao u našu zaštitu. Njih interesuje samo da ih ne ometamo u lepom životu, koji smo im omogućili. Nisu nam dali šansu da radimo i živimo normalno. Sve što su mogli oteli su nam koristeći vlast. Albanski političari su nas izdali, njima neka idu na dušu svi poginuli, ranjeni, poniženi, uvređeni...”, 17. 10. 2010. 12:01h | D. Đorđević - Vesti | foto: D. Đorđević

Kamo lepe sreće, što bi rekli kod mene, u mom kraju, da  i jednoj  i drugoj  vlasti, i svetskoj  i srpskoj  i crnogorskoj i albanskoj nije kasnila pamet. Kamo sreće da su i Albanci i Srbi i svi ostali prihvatili teze akademika Burovića, kojima se mogao sprečiti rat, pa makar iza laži stajala i sama Amerika, kao što je i slučaj. Kad pamet zakasni slede žrtve i stradanja.
Da država laže samu sebe, narod ne bi imao apsolutno ništa protiv, ako  se laž ne bi negativno odražavala na narod. Zbog toga, preneraženi činjenicom, a i naučno potkovanim dokazima, svetski zlotvori i prekrajači istine žele da ospore svaki rad akademika Burovića, pa čak i njegovo pravo na  biološki život. U osporavanju i mržnji, a satkani od mržnje, ne primećuju da su i sami predstavnici proučavanog naroda (Albanaca), i njihovi najpoznatiji akademici, poput  akademika prof. dr. Eqrem Çabej i Vincenx Golleti-Baffa, prihvatili naučne stavove Akademika Burovića.  
Ipak država Crna Gora, a naročito država Srbija, koja bi itekako imala interesa da njena Akademija nauka upotrebi rad akademika Burovića u dokazivanju istine o Albancima i osporavanju svetskih ala u nastojanju da danas nama otmu 15% srpske teritorije, a sutra  crnogorske i makedonske, ne žele preuzeti neprocenljivo vrednu  građu, a ujedno i rehabilitovati ovog naučnika.