Оно што вековима није успела држава Србија, ни све установе културе и науке, од историчара до академика, учинило је петоро Шумадинаца, који живе и раде у Словенији и Аустрији: Радован Б. Милић, Никола Станић, Драган Стајић и Бобан Радовић - током једномесечног рада у државном архиву у Бечу пронашли су 20 оригиналних докумената о Павлу Бакићу, са неколико десетина страна.
Факсимил документа на коме је име Павла Бакића написано као Paulus Bakych
- Сва документа ћу донети првих дана после Нове године и поклонити Удружењу „Павле Бакић“, у складу са недавним договором са председником Удружења Драганом Тодоровићем, рекао нам је Радован Б. Милић, публициста, рођени Аранђеловчанин, који деценијама живи и ради у Словенији и Аустрији и додао: - Огроман је ово успех, значајан не само за нас Шумадинце, већ и целокупну српску историју. Имали смо у рукама фасцикле из прве половине 16. века, са оригиналним документима о Павлу Бакићу, последњем српском деспоту, од којих неке нико до сада није прегледао – рекао нам је Радован Б. Милић.
У хотелу „Извор“ је 16. новембра 2019, на Ђурђиц, постигнут договор о истраживањима у бечком архиву.
слева: Радован Б. Милић и Драган Тодоровић
Удружење „Павле Бакић“ је послало захвалнице свим члановима јединственог истраживачког тима: Радовану Б. Милићу, Николи Станићу, Драгану Стајићу, Бобану Радовићу и Снежани Михаиловић, који су с великим ентузијазмом и жељом да пронађу документа у којима се помиње Павле Бакић, данима прелиставали хиљаде листова исписаних на латинском језику пре скоро пет стотина година. Због великог дела које су учинили њихова имена ће у аналима Удружења „Павле Бакић“ бити исписана златним словима.
Истраживачи у бечком архиву: Радован Б. Милић, Никола Станић, Драган Стајић и Бобан Радовић
Велику помоћ истраживачки тим је имао од Снежане Михаиловић, стручног преводиоца за немачко-српски језик, захваљујући којој је обављана комплетна коресподенција између истраживачког тима, које је предводио Радован Б. Милић, и Државног архива у Бечу. За сваки сегмент архивске грађе било је потребно посебно одобрење, које је строго усторојено руководство бечког архива давало на основу претходно написаног захтева, детаљно образложеног и утемељеног на прецизно дефинисаним правилима једне од најзначајних и најстаријих установа у Бечу.
Снежана Михаиловић, стручни преводилац за немачко-српски језик, члан истраживачког тима.
Сваки документ чланови истраживачког тима су педантно означили према регистарским бројевима предмета, фасцикли и докумената које су пронашли.
Радован Б. Милић, испред улаза у бечки архив
У Државном архиву у Бечу Радован Б. Милић је боравиo свакодневно, у другој половини новембра и почетком децембра, а остали чланови истраживачког тима су наизменично радили са Милићем.
За радним столом у Државном архиву у Бечу
Ни мало лак посао архивског истраживања захтевао је максималну концентрацију, ради проналажења имена Павла Бакића у документима које је потписивао цар Фердинанд, али и у другој документацији представника краљевске власти у првој половини 16. века.
Изглед једне стране оригиналног документа о Павлу Бакићу,
последњем српском деспоту, снимљеном у Архиву Аустрије у Бечу
Кад у првим данима 2020. године Радован Б. Милић буде донео копије свих докумената које су пронашли чланови тима, које је Милић окупио, Удружење „Павле Бакић“ у Аранђеловцу, после дванаестогодишњег постојања добиће највреднији поклон до сада – оригиналну збирку драгоцених архивских докумената. Предстоје „слатке муке“ обезбеђивања новца за превод са латинског на српски језик, а затим и публиковање грађе, на радост како свих учесника у истраживању грађе у бечком архиву, и чланова и симпатизера Удружења „Павле Бакић“, тако и свих Шумадинаца и Срба широм света.
Кад би и други кренули примером Снежане, Радована, Николе, Драгана и Бобана, који живе и раде на свим континетима, па почели да прикупљају податке од када су Срби почели да живе у свим државама Европе, Америке, Аустралије... - каква би тек енциклопедија о српском трајању широм васељена могла да буде начињена. Никад се не зна, можда овај подухват поводом прикупљања докумената о историјској личности Павлу Бакићу, буде подстрек и за наше Србе, широм света расејане, да почну да прикупљају податке о српском трајању и знаменитим личностима на сваком делу земљиног шара.
Пропусница Радована Милића за рад у Државном архиву Аустрије у Бечу
-Истраживања о Павлу Бакићу наставићу у Републичком архиву Словеније, јер имам сазнања да бисмо и тамо могли да пронађемо документа о Павлу Бакићу, најзнаменитијем Шумадинцу у средњем веку – поручио је читаоцима Интернет портала „еСтварност“ из Беча наш Аранђеловчанин Радован Б. Милић.
Преузето са портала еСтварност
http://www.stvarnost.rs/pavle-bakic/sumadinci-u-beckom-arhivu-pronasli-originalna-dokumenta-o-pavlu-bakicu
