Подгорица – Црногорска академија наука и уметности објавиће до краја године регистар са преко 40.000 речи које ће бити основ за израду првог Рјечника црногорског народног и књижевног језика.

За реализовање овог пројекта формиран је савет којим координора проф. др Татјана Бечановић. У том телу је 17

њених колега, а како сазнајемо, договорено је да првенац Рјечник буде штампан на ћириличном писму, уз напомену да се у каснијим фазама може урадити и латинично издање. Извор Рјечника чини „Изворник“, који је лани израђен у Институту за језик и књижевност „Петар Други Петровић Његош“, а њиме су обухваћена дела из различитих области и дисциплина.

У Рјечнику ће се највероватније наћи реч абезина (неразумна особа), горко ће бити грко, комад – комат, лако – ласно, зној – пот, подморница – сумарен, војник – солдат, грип – инфлуенца, пасуљ – фаџола, жалост – корота, болница – шпитаљ, кирија – ћирија, кутија – шкатула, шибица – фурмина, кашика – ужица, виљушка – пирун, чаршав – ленцун, уседелица – дукотрпна дугочекалица, кишобран – амрела, учкур – гатњик…

Тако ће Црногорци зађенути за гатњик (каиш), лапис (оловку), и никоме се неће кркнут (померити) па макар их мушкетали (стрељали), све док се на ћухомету (ветрометини) не нађе овај Рјечник и у њему на десетине хиљада заборављених речи и израза, углавном архаизама. Или, ако им неко из Инглешке (Енглеске) пошаље брзојав (писмо), чекаће док им у авлију (двориште) не наљегне дилиђенца са теглаћом (теретним возилом), који ће им уручит пријевод шљанка печатног у тамошњем пресу (превод запечаћеног текста у тамошњој пошти).

Иако су у језичкој пракси многе од ових речи нестале из употребе, присталице црногорског језика и даље су веома ангажоване на „вртању старијех израза

Извор:Данас