APIS

Српски рат „беле и црвене руже“, брутално је окончан у зору 29. маја 1903. године, када је у догађају којег је историографија упамтила под називом Мајски преврат, на монструозан начин окончана владавина династије Обреновић и њених последњих владара и представника, краља Александра I и краљице Драге. Мајски преврат страховито је утицао на однос европских великих сила, њихових политичких елита и

Write comment (0 Comments)

LOGO Small KB

Ima vremena što uporedo sa razbijanjem monstruozne medijske blokade na eks-jugoslovenskoj strani i demaskiranjem kriminalne satanizacije, koju su vršili i vrše Titoisti, sami i u

saradnji sa Staljinistima celoga sveta, posebno sa albanskim, švajcarskim i francuskim, akademik prof. dr Kaplan Burović je izabran za počasnog člana redakcija i mnogih društava,

kulturno umetničkih i kulturno istorijskih centara, od kojih su ga neka dekorisala i sa zlatnim medaljama.

Write comment (0 Comments)

P1 Small

Daleko od otadžbine i Beograda u kome ima više profesionalnih pozorišta nego u bilo kom Švajcarskom gradu, ako ne i celoj Švajcarskoj, jedna mala grupa umetnika vredno radi na očuvanju srpske kulture i jezika, potpuno neprimećena od vlasti i medija u Srbiji. Dvanaest godina glumci pozorišta Duga uveseljavaju, ali ponekad i rasplaču publiku u Švajcarskoj, a

Write comment (0 Comments)

 Zajeta slika Small

  Мeђу пeдeсeторо лауeрата награђeних Златном значком Културно-просвeтнe зајeдницe Србијe за ову годину јe и Радован Милић, писац, публициста и културни послeник из Словeнских Коњица – Словeнија. Прeстижна награда му јe уручeна 10. мај 2017 у Народном позоришту из Бeограда на сцeни »Раша Плаовић«.

Write comment (0 Comments)

KRAĐA Small

У Цркви Свете Тројице у Цириху, у недељу 23. априла 2017. године, после недељне литургије, књижевник позоришни писац и режисер Миаодраг Лукић, одржао је своје друго по реду предавање о лику и делу великог српског писца др Лазе Костића.

Прошло педавање, које је такође изазвало велику пажњу, одржано је 10. фебруара 2017. у Светоуспењском храму у Цириху, о ком интернет-портал „Видовдан“, али и многе

Write comment (0 Comments)