Detalji
Kategorija: Slovenija
Pogodaka: 2940

Хапшење словеначког министра привреде и потпредседника владе Здравка Почивалшека због малверзација око набавке медицинске опреме, потресло је словенску политичку сцену, а већина опозиције тражи одржавање ванредних избора или гласање о поверењу Влади.

Detalji
Kategorija: Kultura
Pogodaka: 3494

Последњих дана, пажљивије него икада, пратио сам текстове у рубрици „Погледи” и „Међу нама”, у нади да ћу наићи бар на једну реакцију на интервју Јасне Димитријевић, управнице Коларчеве задужбине, на њен вапај за помоћ и за спас наше јединствене културне светиње. Нажалост, нико се није огласио...

Write comment (1 Comment)

Detalji
Kategorija: Rasejanje
Pogodaka: 4000

Аустрији није имала радне снаге, села су им остајала празна, а они образованији су настојали да оду из земље. Мало њих је ишло преко океана, један део је прешао у Швајцарску а највише их је отишло у тек уједињену Немачку. Тако су се ослобађала места за новопридошле и образоване са Балкана.

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Rasejanje
Pogodaka: 3708

Akademik, prof. dr Kaplan Burović, rođen u Ulcinju 1934. godine i državljain Crne Gore, živio je u Beogradu, gdje se i maturirao sa odličnim uspjehom, pa bio i glavni i odgovorni uredni lista ISKRA, ali nikada nije kažnjen za ništa, ni administrativno, kamoli krivično.

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Intervju
Pogodaka: 4049

Sećanja Liričar priča o događaju u Sarajevu, gde su vlasti procesuirale neke njegove kolege, koji su potom oslobođeni zbog dovitljivosti ove profesorke književnosti

Nema onog ko se nije začudio suludoj ideji da se dela legendarne Desanke Maksimović uklone iz školskog štiva, a među njima i dečji pesnik Ljubivoje Ršumović.

Kao neko ko je u svoje višedecenijsko stvaralaštvo utkao mnogo ljubavi prema našim najmlađima, još ima snage i volje da im se obraća prenoseći im najviše kroz stihove važne poruke o ljubavi i tradiciji.

Kako ste reagovali kada ste čuli za plan da se Desanka Maksimović ukloni iz lektire?

- Bio sam, kao i svi, iznenađen. Desanka je ne samo za mene već i za moje kolege visoka škola kulture, poezije, dobrote i rodoljublja. Za pravo je čuđenje ko se usudio da tumba jednu visoku obrazovnu kulturnu ustanovu na taj način. Bilo bi isto kao da su Harvard premestili negde po Evropi ili Kapetan Mišino zdanje u, recimo, Aranđelovac. To je za svaku osudu. Razmišljam šta se u toj sirotoj glavi dogodilo da previdi, umesto da predvidi, kakvu će gužvu jedan takav potez doneti. Naravno, sad će morati da izmišljaju razne razloge zašto se to desilo. Ljudi na takvim mestima u ministarstvu kulture i obrazovanja morali bi da imaju trun svesti i anticipacije o posledicama ovakve odluke.

Nije Desanka jedina čija su dela smatrana neadekvatnim?

- Iznenađen sam bio i kada su sklonili Vladana Desnicu i njegovo „Proljeća Ivana Galeba“. Pa i nije čudo kad nam udžbenike štampa „Školska knjiga“ iz Zagreba, kao i nemačke firme „Klet“ i „Logos“. Šta onda možemo da očekujemo.

Osećate li strah za budućnost najmlađih?

- Ljudi koji se bave decom i njihovim obrazovanjem, ali i edukacijom odraslih, takozvanom andragogijom, moraju da budu obučeni u svim tim veštinama, a ne čobani koji se stranački postave na odgovorna mesta i onda neminovno dolazi do ovakvih stvari.

Spremni ste da i dalje čitate deci po školama razne stihove, pa i Desankine?

- Naravno. Za to sam već dobio poziv iz osnovne škole „Zvezdobrojci“. Njihov je predlog, a i predlog mog sina Branka u ime fondacije „Ršum“, da se prvi časovi u septembru u svim školama posvete Desanki Maksimović. Da učitelji, nastavnici, pa usput i pesnici, govore deci o Desanki, recituju njene stihove i da se na taj način pokaže na delu ova vrsta odanosti i ljubavi jednoj pesnikinji par ekselans.

Kako vi pamtite čuvenu Desanku?

- Bila je, da kažem kolokvijalno, prava dobrica. Najviše je patim po tome kako je branila neke moje kolege koji su bili uhapšeni u Sarajevu i strpani u zatvor zato što su pogrdno govorili o Zimskoj olimpijadi koja se održavala u Bosni i Hercegovini 1984. godine. Desanka je zvala tadašnjeg predsednika i kako je bila vešta, rekla je da se kod nje nalaze novinari iz Engleske i sa BBC i da ne bi bilo lepo da im kaže da po Jugoslaviji hapse pesnike. Tako je spasla i mog kolegu Miroslava Krsmanovića.

Koliko smatrate da je poezija važna za decu?

- Odvajkada je tako. I mi smo se vaspitavali na Zmaju Jovi Jovanoviću, Njegošu, Dušku Radoviću... Nove generacije će čitati i moje pesme i dela mojih kolega i učiti ih napamet. Sve je to normalno i dragoceno. Pa najbolje se ti mladi ljudi vaspitavaju umetnošću, literaturom, pesmama, pričama, romanima. I rodoljublje se tako uči i formira ličnost. I ne samo na domaćoj već i na svetskoj literaturi.

Da li za današnje klince važe neki novi fazoni i fore?

- Sve je to isto. Kratak je to period od tri decenije, a i mi koji smo radili tada umeli smo da stvaramo univerzalnije pa da to traje. Pojaviće se i televizijski i pesnički autori koji će otkrivati neka nova igrališta za decu. I to je isto u redu.

    O sujeti

    MNOGI ME SMATRAJU TV PESNIKOM

    Kako biste reagovali da vaša dela sklone iz lektire?

    - I ne pitaju me kad stavljaju moje pesme i knjige u lektiru, pa ne verujem ni da bi me obavestili ako bi ih eventualno uklonili. Ne interesuje me to mnogo, iskren da budem. Nisam sujetan da bih pravio problem. Svestan sam da ima ljudi, a među njima je bila i pokojna Mira Alečković, koji smatraju da sam ja televizijski pesnik i da ne zaslužujem slavu koju imam. Kad bih obraćao pažnju na sve to, pošizio bih.

(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević / Foto:Dragana Udovičić)

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Rasejanje
Pogodaka: 4004

Albanac Prof. Rasim Bebo se rodio u Grčkoj, u selo Šales oblasti Čamerija, dana 14.IV.1926. Sasvim mlad učestvuje u redove partizanskog odreda «Čamerija» i, poslije rata, albanske vlasti, kao člana partije, šalju ga u Jugoslaviju da studira za tenkistu (1946-1948). Pošto se vratio iz Jugoslavije svršio je Fakultet Istorije-Đeografije i tim poslom se bavio, kao profesor istorije, sve do dana izlaska iz zatvora, akademika, prof. dr Kaplana Burovića, koga je on poznavao sa pseudonimom Kaplan Resuli, a preko njegovih književnih djela, objavljenih u Tirani.

Write comment (0 Comments)
  • Vi ste ovde:  
  • Početak